Ne zbog gladi, već potpuno posvećeno i sa neizmernim uživanjem, godinama unazad, za nju je pripremanje jela ritual, a kuhinja svetilište. Zvuci koji dopiru iz njene kuhinje oduvek su imali ritam, a nastajali su od seckanja, zveckanja, struganja, čačkanja i dosipanja iz šuškave kesice, pa iz teglice, pa ukrašavanja nečim iz kutijice, posle čega bi se kućom raširili nedoljivi mirisi.
Međutim, to nije sve. Postoji nešto zabeleženo unutar ovih korica, i to više nije samo ritam. Ima nešto što dolazi posle prvih taktova. To je neka tiha melodija koja ima dušu, kao melem, jela su postala performans bez mrlje, bez greha, mala umetnička dela. I koliko uživa dok slaže mozaik od špargle, gljiva, sremuša i borovnica, toliko je jasno da je u njenoj kuhinji najvažniji začin ljubav.
Raca Isailova