Knjiga se završava sa četiri, "autobiografske" priče. "Verujem da su one prvo i poslednje, i najpribližnije, što imam da izjavim o svom životu", rekla je Alis Manro u jednom od poslednjih intervjua. Pomoću njih, čitalac može da nazre događaje iz njenog života koji su joj pomogli da se formira kao pisac i susreće se sa atmosferom poznatom iz ranijih "ne.autobiografskih" priča: kako stvarnost, suočena sa smrću, ustupa mesto mašti u priči Oko, kako u stvarnom životu postoje detalji koji bi bili neverovatni u realiističnoj prozi, kao u priči Goli život, ili kako vežba svoju pripovedačku veštinu pred mlađom sestrom, dok je mudro savetuje ili govori priče od kojih sestru podilazi jeza, u priči Noć ...