Malo je velikih pisaca koji se mogu pohvaliti da u svojoj bibliografiji imaju zbirku poezije kakva je „Kamerna muzika“ i verovatno je još manje pesničkih knjiga koje su imale takvu sudbinu i oko kojih su se lomila koplja književnog života.
Odbijana je i poricana pre nego što je objavljena, a kritičari i tumači, sa retkim izuzecima, čitali su je sa nerazumevanjem i grubim previdima ili sasvim pogrešno, iako su je hvalili najveći anglosaksonski pesnici dvadesetog veka. S druge strane, oduševljeno su je prihvatili Euterpini sledbenici, kompozitori i muzičari, što je san svakog ozbiljnog pesnika. Kako je vreme prolazilo, došle su generacije novih kritičara i čitača koji su ispravili nepravdu prethodnika svrstavši zbirku u sam vrh engleskog pesništva. Sam autor je nerado i retko govorio o knjizi, a i tada sa ironijom i potcenjivanjem. Više od svega bilo mu je važno da se knjiga dopada jednoj ženi…
Bojan Belić