Sticajem raznih okolnosti, u svojoj profesionalnoj karijeri general Vasiljević neposredno je rukovodio ili je bio akter mnogih slučajeva iz domena rada organa vojne bezbednosti, koji po značaju i efektima ni u čemu ne zaostaju za akcijom „Štit". Ali, ni o jednom od tih slučajeva odluke nije donosilo Predsedništvo Jugoslavije, niti su široj javnosti prezentovani neposredni rezultati akcije.
Zbog načina na koji je to činjeno, o slučaju kojim se bavi ova knjiga ostalo je mnogo nepoznanica šta se i zbog čega dešavalo na terenu i u sferi politike, što je otvorilo prostor za razna nagađanja i manipulacije. Zavisno od vremena i dnevnih potreba, ta nagađanja i manipulacije kretale su se od optužbi na račun vojnog vrha za sva kasnija zbivanja u bivšoj Jugoslaviji do spekulacija o stvarnom sledu nekih od kasnijih događaja koji su vodili konačnom rasturanju države.
Izuzmu li se svedočanstva aktera ilegalnih aktivnosti u Hrvatskoj, začuđujuće je da ni pojedini visoki državni i vojni funkcioneri iz tog perioda nisu prezali od toga da događaje i svoju stvarnu ulogu u njima prikazuju u drugačijem svetlu.