Andreas Lukner jedan je od najprodornijih tumača dela Martina Hajdegera, a njegov naizgled skroman poduhvat komentarisanja Hajdegerove najvažnije knjige „Biće i vreme" postao je gotovo nezaobilazan tekst za razumevanje jedne od najvažnijih knjiga 20. veka.
Luknerovo čitanje Hajdegera strpljivo je i minuciozno, a hermeneutička tehnika koju primenjuje mogla bi se, opuštenije rečeno, nazvati „prevođenje Hajdegera u svakodnevni jezik", a potom ponavljanje sadržaja drugim rečima. To se zaista može učiniti skromnim ciljem, ali karakteristika velikih filozofa, pa i Hajdegera, jeste da uvek govore o najkonkretnijim mogućim stvarima – iako se neobučenim čitaocima čini da je reč o visokoapstraktnom govoru – te je potrebno tehnički filozofski govor saobraziti običnom govoru da bi se čitaocima približio sadržaj. Naravno, to je moguće do određene mere, naime do trenutka kada je potrebno sačuvati filozofski nerv, ali čak i kada ne ide do potpunog pojednostavljivanja Lukner je jasan i koncetrisan filozof koji umnogome olakšava kretanje kroz „Biće i vreme" Martina Hajdegera.