Čovek je relaciono biće. Spoznavanjem relacionosti čoveka otvara se mogućnost za pravilno definisanje čoveka i njegovih društvenih emanacija. To je dobro znao Platon kada je u Državi zaključio da na čelu jedne političke zajednice moraju biti filozofi (mislioci), koji ne smeju imati privatnu svojinu, jer je njihov relacioni karakter takav da mogu upravljati samo ukoliko su u potpunosti vični svojim kontemplativnim prirodama. To su ljudi plodnih razgovora. Kao što je ovaj oblik razgovora meni uvek iznova lekovit, spasonosan. Insomnija mladog kontemplatora iznedrila je najplodonosnije upoznavanje samoga sebe i brušenje sopstvenog karaktera.
Voleo bih da ovaj moj razgovor (sa samim sobom) bude koristan i inspirativan i onome ko ima hrabrosti i strpljenja da ovo čita i da sam vodi svoje razgovore. Ovo je put koji nema kraj, osim onog trenutka kada se svi sretnemo sa opštosti. Zato pozivam kontemplativce i emanatore sa svih strana da bez straha krenu ka svojim pustinjama, jer će nam svima biti potrebna njihova prekaljenost.