U sintetičkim pregledima naše filosofije razdoblje prve polovine XIX veka ni pre pojave trećeg toma Istorije srpske filozofije Slobodana Žunjića nipošto nije bilo zapostavljano, ali nije bilo ni opširnije prikazivano.
Treći tom Istorije srpske filozofije takvog je obima da nije bilo zgodno da se objavi u jednoj, nego je podeljen na dve sveske „Institucionalizacija srpske filozofije“ i „Vaninstitucionalna filozofija“. Ako je treći tom, koji pokriva pet decenija naše misli, pri čemu to nipošto nisu bile njene najplodnije decenije, zauzeo toliki broj stranica, možemo pretpostaviti kojeg obima bi bila planirana naredna tri, rađena na osnovu postojećeg rukopisa četvrtog toma. Nažalost, do njegove dalje razrade autor nije ni dospeo, zaustavio se na trećem tomu. Izlazi da knjiga koju čitalac ima u rukama predstavlja do sada najširi sintetički zahvat u naznačeni period srpske misli.
Žunjić je prilikom pisanja ove knjige znatan deo pomenutih radova prvi put imao u rukama i čitao ih. Pri tome je in extenso beležio njihov sadržaj i smeštao ga u kontekst naše kao i šire evropske filosofije. Posebnu vrednost čine i opširna izlaganja o knjigama na latinskom i nemačkom. Opširno izlaganje njihovog sadržaja kao i znalački komentari pružaju iscrpnu informaciju čitaocu koji nije imao izvornike u rukama.
Sistematski istražujući izvorne tekstove i pišući njihove komentare i ocene Žunjić je uspeo da iscrpno prosledi srpsku filosofiju u rasponu od njenog početka u IX veku sve do druge polovine XIX veka, tačanije do 1863. godine.