Knjiga Homo maximus. Elementi filosofije sporta predstavlja u metodološkom smislu fenomenološki oblikovani, a antropološki zasnovani uvod u filosofiju sporta, čija je noseća teza da čovekova svagdašnja, duboko usađena sklonost ka samonadilaženju, zajedno sa njegovom podjednako inherentnom ludičkom inklinacijom, predstavlja potreban uslov mogućnosti povesne pojave sportskog fenomena. Dovoljan uslov pribavljaju određeni kulturnopovesni fenomeni, koji su, počev od grčke starine pa do modernoga doba, uslovljavale imaginativno iskoračivanje iz realnoga u sferu igračko-irealnoga.
Pored fenomenologije sportsko-igračke stvarnosti, knjiga se, ostajući sve vreme u dijalogu sa filosofskosporskom aktualnom literaturom, jednom od oblasti filosofije koja se poslednjih decenija izuzetno dinamično razvija, bavi istraživanjima istorijskih: kulturnopovesnih i povesnosportskih, ali i aktualnih: sportskoetičkih, kulturoloških i pitanja vezanih za okret ka telesnosti – i u povesti u filosofije i u savremenim životnostilskim izvedbama.