Jerotić knjigu započinje rečima "Zar se još nešto pametno ili novo reći o Dostojevskom – mučeniku i mučitelju, učitelju i učeniku, o jednom od najvećih svetskih pisaca svih vremena - što već nije rečeno, napisano, ostalo trajno zapamćeno u istoriji književnosti!? U slučaju, međutim, kada neki pisac progoni čoveka celog života, kao što je mene mučiteljski-učiteljski progonio Fjodor Mihajlovič Dostojevski i to od moje šesnaeste, sedamnaeste godine, ne odolevam iskušenju da se još jednom latim pera i u ovim mojim poznim godinama pokušam da nešto značajno kažem o Dostojevskom (namenjeno najviše mladima)."
Neke od tema o kojima Jerotić piše u ovom delu su: Dostojevski juče, danas, sutra, O jednom snu Dostojevskog, Uloga i dela Dostojevskog u psihologiji, religiji u sadašnjosti i u budućnosti, Vrednost i granice psihoanalitičkog tumačenja Dostojevskog...
"Suditi o Dostojevskom oduvek je bio, a i danas je, ogroman rizik, odgovornost, iskušenje. To je posao ako ne isto tako genijalnih ljudi kao što je bio Dostojevski – takvih kao on bilo je samo nekoliko u celokupnoj ljudskoj istoriji – a ono bar izuzetno darovitih i značajnih ljudi, kao što su bili Berđajev, Šestov, Mereškovski, Cvajg, Kami. Dakle, reklo bi se da nije posao psihijatra da se upušta u avanturu procenjivanja vrednosti i izricanja sudova o jednom genijalnom čoveku. Na tako nešto ipak su se odvažili neki psihijatri, a ja ću se ovde zadržati na dvojici, jer su se oni, svojim sasvim neobičnim darom posmatranja i veoma dubokim ulaženjem u one najtamnije, najzagonetnije i najdalje oblasti čovekovog podsvesnog i nesvesnog života, visoko uzdigli iznad svojih savremenika i svoje epohe."