“Jung je predstavnik teološkog detreminizma u nauci, Za njega sve što se dešava u prirodi i ljudskom životu, od najbeznačajnije omaške, preko snova, do neuroze i psihoze, ima svog određenog značenja i smisla. Kakvog? Da odvede ličnost korak dalje u upoznavanje samog sebe, u bolje prilagođavanje društvu i mirenje sa svojim nesvesnim. Poslednji, nikad dostignuti cilj svakog čoveka, ali cilj kome čovek neprestano teži, jeste dostignuće one svesti o sebi, društvu i kosmosu, cilj koji predstavlja celinu, harmonično ujedinjenje suprotnosti, duševno zadovoljstvo i duševni mir. Poslednji odgovor na pitanje smisla života, ovodtranog i onostranog, ostao je naravno u tajni. Tako Jung završava svoju autobiografiju, a tako bismo i mi želeli da završimo ovaj tekst, jer nam se čini da je u ovome citatu zaista sadržana sva mudrost Jungova, prihvatljiva i za nekoga od nas, koji se i samo osetio obogaćenim i proširenim posle studiranja jednog od najznačajnijih evropskih mislilaca našeg veka.” Jerotić
Neke od tema o kojima Jerotić piše u ovom delu su: Karl Gustav Jung i njegovo delo, Jung i problem zla, Snovi u Jungovom i hrišćanskom shvatanju, Jung i parapsihologija, Jung u savremenom svetu, Raciocentrizam, Jung i hrišćanstvo.