U Zvezdanom plaštu, onirički elementi spajaju različita vremena i prostore u mistično jedinstvo različitosti – kao suštinske ideje Pavićeve romaneskne fikcije. U snovima i nakon buđenja, junaci Pavićevih romana prelaze u drugi vek i u drugo telo. Pri takvim buđenjima, pored navedenih metamorfoza, junaci Zvezdanog plašta doživljavaju i „trenutke prosvetljenja i straha” posredstvom kojih su ostvarene veze između kosmičkog poretka, snova i strukture teksta. Snovi su „otvoreni prozori u sutrašnjicu”, ali i tajni hodnici u prošlost, jer u Zvezdanom plaštu „svako padanje u san traje nekoliko stotina godina”. Snovi povezuju nacije i religije, u preplitanju istorijskih i legendarnih perspektiva, posredstvom postmodernističkih spojeva mistike i istoriografske metafikcije.
Iz pogovora Mistika „Zvezdanog plašta”
prof. dr Dušana Živkovića