„Moć, politika i promena’’ uzima uobičajenu mudrost da „moć kvari ljude“ i umesto nje predlaže da su oni koji tragaju za moći već iskvareni. Kada ostvare svoj cilj, njihova iskvarenost samo dobija priliku da se izrazi. Zbog toga čak i oni koji žele moć samo da bi napravili radikalnu promenu tako retko uspevaju, uprkos najboljim namerama. Osho traži otkuda sva ova „želja za moći“ potiče i kako se ispoljava, ne samo u političkim institucijama, već i u našim svakodnevnim odnosima. Uz to, nudi nam i viziju međuljudskih odnosa i društva zasnovanih ne na moći nad drugima, već na prepoznavanju jedinstvenosti svake individue.