Ovo osvežavajuće štivo ima gotovo sve vrline, a nijednu manu rukopisa Čarlsa Bukovskog… Sve je, dakle, u tom romančiću, od prve do poslednje stranice, rasni pulp fiction, no ta je petparačkost više nego namjerna; otuda i „samodefinišući“ podnaslov knjige: „posvećeno lošem pisanju“. Glavni junak romana, privatni detektiv Nik Bilejn (a. k. a. Miki Spilejn? Ma, joook…), „najbolji kljun u L. A.“, tipični je poluupropašteni polualkos, višestruko razveden, rezigniran i dekintiran, nihilističkom filozofiranju sklon, zatečen pred izbacivanjem iz ofisa zbog neplaćanja kirije; onda, međutim, u njegov život bane razbludni glas, a potom i neodoljivi stas raskošne dame za koju se, avaj, ispostavlja da se zove Gospođa Smrt – i to ne bez predobrih razloga – i da od Bilejna očekuje da pronađe za nju ni manje ni više nego samo tobože mrtvog – Luja Ferdinanda Selina…
Teofil Pančić