Oduvek sam mislio da pišem zato da bih sprečio sebe da ne potonem, ali čini mi se da sam pomogao nekim drugim ljudima...
Jednom sam snimio kako čltam moje pesme lavu
u zoološkom vrtu. Stvarno je zaurlao, kao da ga boli.
Svi pesnicl puštaju taj snimak i smeju se kad se napiju...
Tek posle smrti Čarlsa Bukovskog postalo je očigledno koliko je napisao u poslednjem i najplodnijem stvaralačkom zamahu koji su mu "podarili bogovi"