Nove priče u knjizi "Trojica za Kartal" nisu iznova ispričane one prethodne, jer Jergović opisuje druge ljude, druge događaje, drugu imaginaciju istog vremena. Kroz male događaje i pojedinačne sudbine Jergović govori o strahovima i čežnjama, kako o svojim, tako i o onim ondašnjih svojih sugrađana s kojima je delio sudbinu života pod snajperskim mecima i granatama. On, međutim, ne priča o ratu, već o životu. Ratno okruženje mu služi kao lupa pod kojom naizgled obične stvari postaju važne i velike.
Jergović je autor snažne empatije, koji bez romantizovanja rata i lažne sentimentalnosti gradi likove s kojima saosećamo i kojima verujemo. Jer njegovi likovi nisu žrtve. Oni su normalni ljudi u nenormalnim okolnostima.