Pisma predstavljaju jedinstvenu sabranu Vukovu prepisku sa raznim uticajnim ljudima tog vremena – onima koji su podržavali njegovu reformu, i onima koji pak nisu, bar ne od samog početka: od Jerneja Kopitara, preko Lukijana Mušickog, do samog Miloša Obrenovića. Pisma nas neposredno uvode u Vukovo razmišljanje, njegove ideje i prikazuju pravu sliku teških okolnosti u kojima se nalazio, pa samim tim predstavljaju izvor iz kog nastaju sve potonje biografije i studije o njemu.