Pred čitaocem je jedinstvena antologija japanskih kaidan priča – „čudnih” pripovedaka koje se ne mogu svrstati ni u fantastiku ni u horor, jer pripadaju nečem dubljem: svetu u kome se svakodnevno prepliće s natprirodnim, a smeh i jeza dele isto ognjište. Od Asaija Rjoija i Ihare Saikakua do Lafkadija Herna i Torijame Sekiena, ova zbirka otkriva bogatstvo japanske mašte, verovanja i umetnosti koje su vekovima oblikovale predstave o čudnom i neobjašnjivom.
Ova antologija donosi izbor iz najvažnijih zbirki Edo perioda, tri priče u obradi Lafkadija Herna, kao i ilustracije Torijame Sekiena iz njegove poznate Ilustrovane povorke stotinu demona. Spoj teksta i slike otkriva kako su Japanci zamišljali svet duhova, bogova i čudnih bića, ali i koliko se taj svet prelama kroz ljudsku prirodu. Knjiga pred vama nije samo susret sa drevnim pričama, već i putovanje u korene japanske fantastične književnosti.
„Kaidan” u japanskoj tradiciji znači priču o začudnom – o nečemu što narušava granicu između živih i mrtvih, stvarnog i nestvarnog. Ove pripovetke nastajale su u doba Edo, kada su ljudi tokom letnjih noći pričali strašne priče i posle svake gasili po jednu sveću, verujući da će se s poslednjim ugašenim plamenom pojaviti čudovište. Njihovi autori, među kojima su Asai Rjoi, Ihara Saikaku, Negiši Jasumori i Đipenša Iku, pripovedali su o najrazličitijim temama – od ljubavi koja nadživljava smrt do čudovišta rođenih iz ljudske nepravde.